Prof. dr Rajko Igić
Emeritus APS
Stroger Hospital of Cook County
Chicago, Illinois, USA
15. mart 2008. godine

Kardiovaskularne bolesti su i dalje glavni uzrok smrti u razvijenim zemljama i u većini zemalja u razvoju. U sredinama gde građani poštuju uputstva za kontrolu različitih faktora rizika, došlo je do pada mortaliteta čak za 20 do 25%.

Smatra se da rigoroznije sprovođenje preventivnih mera neće mnogo više smanjiti broj onih koji pate i umiru od bolesti srca i krvnih sudova. Zato je dobro da bolesnici i njihovi najbliži na vreme potraže odgovarajuće savete i lečenje kako bi izbegli, ili odgodili pojavu oštećenja srca i krvnih sudova od kojih se boluje i naglo prevremeno umire.

Naš poznati kardiohirug, dr Živojin Jonjev, odvojio je vreme da napiše jedinstvenu knjigu koja će doprineti da prevencija, lečenje i nega srčanih bolesnika bude adekvatna i pravovremena, a život mnogih osoba bude i duži i kvalitetniji.

Autor je na jednostavan, jasan i zanimljiv način opisao anatomiju i fiziologiju kardiovaskularnog sistema, faktore rizika, testiranje srčanog rada, dijagnostiku srčanih oštećenja i prikazao razna srčana oboljenja (od infarkta srca do aritmija i oštećenja srčanih zalistaka), glavne kardiohirurške tehnike i druge postupke lečenja (od korišćenja lekova do postavljanja "stentova" i elektrofizioloških ablacija). U knjizi se nalazi i ono što nedostaje našoj zdravstvenoj literaturi, a od posebnog je značaja za samog pacijenta. Reč je o uputstvima za izbor lekara, bolnice i proceni kredibiliteta lekara. O tim aspektima pripreme za lečenje treba voditi računa kod svih bolesti, a posebno kod onih bolesti srca koje zahtevaju veću hiruršku intervenciju. Saveti koji se odnose na oporavak posle hirurškog zahvata namenjeni su bolesnicima i negovateljima, kako onima kod kuće tako i onima koji rade u zdravstvenim ustanovama.

Knjiga je ilustrovana i sadrži iscrpan glosar. To će pomoći da i oni s oskudnim poznavanjem medicinske terminologije lako prate sve što je napisano.

Doktora Jonjeva sam upoznao u Čikagu, gde je na jednom od šest medicinskih fakulteta radio kao istraživač u laboratoriji za kardiovaskularna istraživanja.

Bio sam fasciniran time kako je brzo i vešto ovladao veoma komplikovanim tehnikama, a posebno njegovim brzim napredovanjem u pisanju medicinskih naučnih tekstova, području u kom su insuficijentni mnogi naši čak najviđeniji kliničari. Njegovim saradnicima, a i meni, bilo je žao kada je dr Jonjev najavio odlazak na kliničko usavršavanje u Saint Louis, prestižni univerzitetski centar za kardiohirurgiju. No, imajući u vidu da je taj odlazak bio veoma važan naredni korak u njegovoj stručnoj i naučnoj edukaciji, shvatio sam zašto je dr Jonjev odbio privlačnu ponudu da ostane u Čikagu.

Na kraju, verujem da će ovo važno delo značajno doprineti širokom i mnogo boljem poznavanju raznih aspekata kardiovaskularnih bolesti i uticati na pridržavanje nužnih preventivnih mera, a poboljšati lečenje i oporavak bolesnika nakon hirurških i invazivnih kardioloških zahvata. Pošto danas medicina
i prateće naučne discipline izuzetno brzo napreduju i ta se otkrića za kratko vreme sprovode u praksi, siguran sam da će autor morati svake dve-tri godine obnavljati, tj. dopunjavati ovo delo.